U okviru projekta „Donja Branjevina – počeci života praistorijskih poljoprivrednika u sprskom Podunavlju“ čiji je nosilac Gradski Muzej Sombor nastavljena su istraživanja na arehološkom lokalitetu Donja Branjevina koja se nalazi neposredno u okolini naseljenog mesta Deronje u opštini Odžaci.
Gradski muzej Sombor iskopavanja realizuje zajedno sa Narodnim muzejom iz Beograda i Muzejskom jedinicom iz Odžaka u kojoj se čuva bogata arheološka građa sa Donje Branjevine.
Prema rečima Andreja Starovića, višeg kustosa iz Narodnog muzeja u Beogradu do novih otkrića došlo se vrlo brzo, već prilikom prvih dana iskopavanja.
„Iznenadilo nas je, jer smo očekivali da ćemo tek na nekih pola metra dubine naići na arheologiju, onu koju tražimo – praistoriju. Međutim sticajem izuzetnih okolnosti ovde se nalazimo pored odbrambenog nasipa koji je pravljen 1965. godine, pa su oni prilikom rada očigledno skinuli jedan površinski sloj od 30-40cm humusa, pa smo tako u nekom drugom ašovu pravo naleteli na veoma dobro očuvani praistorijski objekat – kuću koja strukturno ima veoma interesante delove. Danas smo otkrili da imamo jedan grob, to je sve iz vremena pre 8.000 godina, iz ranog neolita, što s jedne strane potvrđuje ono što je rađeno pre nekoliko godina kada je Sergej Karmanski vodio te radove. Ovo što je veliko iznenađenje jeste veličina i struktura ovog objekta. Ovde imamo, kao što možete da vidite, izuzetan naboj od zemlje koji su oni pravili verovatno i u samoj kući, ali i u prostoru oko nje. Sve pronađene stvari svedoče o aktivnom životu te zajednice“, između ostalog istakao je Andrej Starović.
Pomenuti projekat sastoji se od nekoliko istraživačkih etapa, a Anđelka Putica kustos iz Gradskog muzeja Sombor ekipi naše televizije objasnila je o kakvim istraživanjima je reč.
„Ono što je sad dobra stvar jeste da mi možemo da pozajmimo znanje iz nekih drugih nauka koje nam pomažu da bismo uklopili naše pronalaske sa nekom pričom koja je bila od ranije. Dakle da na što bolji način uspemo da saznamo na koji način su živeli u neolitu, šta su sve radili i koja je to teritorija na kojoj se prostiralo ovo naselje. Koristićemo metode geofizičkog istraživanja ovoga terena, sondažna mala bušenja će nam pokazati otprilike raspored lokaliteta. Danas smo shvatili da će nam biti potrebna pomoć antropologa, budući da smo pronašli indicije da postoje ostatci nekoliko skeleta“, rekla Anđelka Putica.
Od Nenada Jončića, arheologa-kustosa Muzejske jedinice u Odžacima saznali smo koliko je lokalitet Donja Branjevina bitan za opštinu Odžaci.
„Lokalitet je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, pa samim ti i za opštinu Odžaci. Generalno u nekoj fazi kada nije bilo arheologa malo je zapušten postao taj odnos prema ovom lokalitetu, međutim sada mi to vraćamo na neke stare staze svojim iskopavanjima i planovima za dalje. Imamo nameru da vratimo i da damo značaj Branjevini koji treba da ima. Ovo istraživanje je privuklo i mlado stanovništvo pa smo dobili i dva volontera, verovatno ćemo dobiti još dvojicu, oni su se odazvali našem pozivu preko lokalne televizije, momci su iz Odžaka, ali evo ovom priliku pozivamo i ljude sa teritorije Grada Sombora, svi su dobrodošli“, zavšrava Nenad Jončić.
Za projekat „Donja Branjevina – počeci života praistorijskih poljoprivrednika u sprskom Podunavlju“ Ministarstvo kulture je ove godine izdvojilo 900.000 dinara, međutim prema rečima Anđelke Putice projekat se trenutno finansira sredstvima Gradskog muzeja u Somboru, jer Grad Sombor, do ponedeljka kada smo posetili lokalitet, još uvek nije izvršio isplatu Gradskom muzeju kao krajnjem korisniku sredstava.
