Đurđevdan je jedna od najčešćih slava kod pravoslavnih Srba i svehrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starojulijanskom kalendaru), u spomen na jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Ovaj praznik, vezan je za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i useve.
Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta. Za njega se vežu brojni narodni običaji, koji se poprilično razlikuju zavisno od kraja u kome se praznik obeležava.
Ono što je jedinstveno je „Đurđevdanski uranak“, pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. U mnogim krajevima običaj je i da uveče uoči Đurđevdana ili na sam dan ali pre zore, neko od ukućana nakida zelenih grančica i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, kao i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni.
Takođe, opletu se venčići od đurđevka i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.
Đurđevdan je najčešća slava i kod Roma, a na taj dan jagnjetina je obavezni deo praznične trpeze.
