Snimanje kratkometražnog filma „Poslednji osmeh“ u produkciji televizije „Sreće“ završeno je početkom jula. Scenario za film je nastao prema istoimenom romanu Marka Lončara koji je bio zadužen za scenario i režiju filma.
„Imao sam tu sreću da u ekipu filma okupim talentovane ljudi koji su se u potpunosti predali poslu. Imali smo sedam snimajućih dana, neke scene su snimljene iz prvog pokušaja, neka iz desetog, ali to jedostavno tako ide. Veoma sam zadovoljan što je svaki član ekipe radio na svom liku i predlagao mi ideje na koji način bi neka scena trebalo da bude odrađena. Svako od glumaca je pre ili tokom snimanja dobio roman da bi se bolje upoznao sa likom koji tumači. Postprodukcija filma je u toku i očekujem da sve bude gotovo krajem ovog meseca. Tada će film dobiti svoj festivalski život a ubrzo i svoju premijeru“, istakao je Lončar za naš portal.
Glavnu ulogu u ovom kratkometražnom filmu tumači Aleksandar Perović. Aleksandar pre ove uloge nije imao glumačkog iskustva, a poznavaoci sporta poznaju ga kao veoma uspešnog kajakaša. Kao član Kajak kluba „Dunav“ iz Bezdana ostvario je mnoge uspehe.
„Sa snimanja nisam poneo nikakve druge utiske sem pozitivnih, ekipa je bila odlična. Imao sam čast da radim sa mnogim talentovanim glumcima. Ekipa iza kamere je takođe bila preko pozitivna i fleksibilna. Sve u svemu jako lepa atmosfera. Film smo snimili u veoma brzom i kratkom roku i s obzirom na to mislim da je kvalitet i dalje vrhunski, dali sve od sebe i mislim da će se to najbolje videti na filmu“, iskren je Aleksandar.
Glavna ženska uloga pripala je Zorani Iđuški. Dramski soprana Zorana Iđuški svojim glasom očarala je mnoge ljubitelje dobre i kvalitetne muzike. Svoj glumački debi imala je u „Madlenianumu“ u predstavi „Prisutnost“ gde je pored sjajanog glasa pokazala i svoje glumačko umeće.
„Veliko iskustvo sam dobila snimajući ovaj film. Po prvi put u svojoj karijeri sam se oprobala na filmskom platnu pored pevanja i pozorišta. Ekipa je bila sjajna, skroz smeh je sve lakđe. Sam reditelj je bio zahtevan što se tiče nekih scena, ali smo dali svoj maksimum. Pristala sam da glumim u filmu sa oduševljenjem. Knjiga mi se jako svidela i čitajuci je videla sam sebe“, rekla je Zorana.
Majku glavne junakinje tumači Dragana Gaćeša. Dragana je svoju ljubav prema glumi iskazivala još u osnovnoj školi u Riđici, a po njenom dolasku u Sombor postala je član Dramske sekcije HKUD-a „Vladimri Nazor“, gde zajedno sa ostalim kolegama radi na predstavama koje je publika mogla da gleda širom regiona.
„Drago mi je bilo učestvovati u projektu koji je sniman u našem gradu i okolini i pre svega raditi sa mladim ljudima. Moji utisci su fascinantni. Jedna nova energija, jedno lepo iskustvo i pozitivan pocled na svet filma. Tokom snimanja ispitivala sam svoje mogućnosti. Moć kreacije prouzrokovala je jednu lepu igru i lakoću snimanja. Rediteljska palica u rukama Marka Lončara je bila pun pogodak. Vrlo je zahtevan i neke scene smo ponavljali u nedogled. Najteže je bilo odigrati emotivne scene tuge, gde je trebalo dočarati bol, suze, vapaj. U svakom slučaju divno iskustvo na filmu i savetovala bih mladim ljudima da se okrenu emotivnom delu sebe i umetnosti gde mogu da pokažu svoje talente bez granica. Hvala reditelju na ukazanom poverenju i nadam se da sam opravdala njegova očekivanja.“
Uloga glavne medicinske sestre pripala je talentovanoj Ivani Miković. Ivanin glumački put začet je u detinjstvu radeći Sterijine komade pod rukovodstvom, sada već pokojne, profesorice Vere Glumac, a kasnije je prešla u Dramski studio Narodnog pozorišta Sombor.
„Za ovaj projekat preporučila me je profesorica Lea Jevtić što mi je pomoglo da usavršim svoje umeće i ispred kamera. Sa Markom je bilo veoma lako sarađivati jer je on čvrsto znao šta želi od nas i zahvalna sam što sam bila deo ovog projekta. Nadam se da ćemo i dalje sarađivati“, zaključuje Ivana.
U epizodnim ulogama u ovom filmu pojavljuju se Nikolina Milovanović i Joca Kolompar. Film traje 25 minuta, a u nastavku teksta možete pročitati zvaničan sinopsis:
– Nebojša i Hana imaju vezu na kojoj im svi zavide. Jedan trenutak nepažnje pretvoriće njihovu bajku u najgori komšar. Koliko jaka sećanja moraju biti da bi nekome ponovo vratila volju za životom? Koliko zapravo ljubav i prave vrednosti zauzimaju mesta u našim životima?
