Drugu godinu za redom Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ obeležava Međunarodni dan starijih osoba. Ove godine realizovane su čak tri aktivnosti.
„Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1990. godine, 14. decembra proglasila 1. oktobar kao Međunarodni dan starijih osoba i s obzirom da mi već niz godina imamo aktivnosti, nošenje knjiga na kućnu adresu koja se ustvari i zove „Knjiga na kućnu adresu“, kojom su pokriveni ljudi koji žive na privatnoj adresi i ljudi koji žive u Gerontološkom centru. Tako da to već postoji duži niz godina, i onda se pojavila potreba da se organizuje nešto i u biblioteci.
Drugu godinu za redom imamo aktivnost koja se zove „Gosti bibliotekari“, to jeste da naši penzioneri budu taj dan aktivni bibliotekari. S obzirom da su to penzioneri koji godinama dolaze u našu biblioteku, ti ljudi iza sebe imaju jako veliko čitalačko iskustvo i znanje itd. i puno mogu da pruže svojim vršnjacima kao i mlađima od sebe i naravno tinejdžerima.
Druga aktivnost koja je danas planirana jeste čas u Gimnaziji, gde učenici IT smera drže čas obuke rada na laptopovima, računarima, mobilnim telefonima, pričaju i internetu i svemu onome što zanima tu grupu ljudi.
Treća aktivnost za koju su najviše zainteresovani penzioneri. Planirano je da se uz knjigu priča o knjigama, o tome šta se čita, kako se čita, koliko se čita, kako se dođe do knjige itd. Ta aktivnost nosi naziv „Knjiga nas spaja“ jer upravo su to ljudi različitih interesovanja, različitih branši itd. ali je knjiga ta koja nas spaja, i mene kao bibliotekara i nas kao bibliotekare, odnosno biblioteku, povezuje“, istakla je diplomirani bibliotekar Žana Gnjatović.
Ekipa naše televizije posetila je aktivnost pod nazivom „Gosti bibliotekari“ gde smo učesnice pitali za prve utiske.
Penzionerka Eva Panić rekla je da su ove aktivnosti veoma inspirativne, uzbudljive, te da su pravi lek protiv staračke depresije.
Rodna Popić rekla je da se izuzetno lepo oseća, da je počastovana što je danas volonter u ovoj divnoj duhovnoj kući te je preporučila mladima da se ne udaljavaju od knjige. Da nije protiv tehnike ali da jedno bez drugog ne može.
Zanimalo je i kako su korisnici biblioteke reagovali kada umesto dobro poznatih lica bibliotekara ugledaju njih.
„U prvom trenutku su malo zbunjeni ali tu su naši bibliotekari koji onda objasne ko smo mi i posle toga nema problema više“, rekla je Eva.
„Upravo tako. Tu su naši mentori, ja im se zahvaljujem što su nas uveli u posao i nekako smo se uklopili“, zaključuje Rodna.
