Godišnjica braka je događaj koji nesumnjivo treba biti obeležen, ali ne samo zbog ljubavi koju tim činom proslavljamo. Skoro svaka godišnjica ima svoje ime, a kažu da će oni koji su izgurali zajedno 65 godina biti ‘okovani“ “gvozdenom” svadbom.
Naime, jedan takav par slavi danas 65 godina braka, a njihova ćerka ispričala nam je tu dugovečnu i srećnu priču.
Bili jednom, davne 1957. godine, dvoje mladih koji su rešili da spoje svoje živote.
Imali su svatove među prvima u selu Krnjaja, u današnjem Kljajićevu. Ona 15 a on 19 godina. Imena su im Milka Đikandić i Josip Pataji, a u blisko poratnim godinama ljubav nije gledala na nacionalnost.
Nakon početka zajedničkog života Josip odlazi u Jugoslovensku narodnu armiju. Milka, koju svi u selu znaju kao Milja, sa ponosom ga redovno posećuje dok je trajao vojni rok. Nakon toga žive u višečlanoj porodici Pataji.
Odlučili su da se osamostale te odlaze da žive u kuću u ulici JNA u istom mestu. Tu, u toj kući rodilo im se prvo dete, ćerka. Nakon selidbe u drugu kuću, dobili su i sina.
Milja i Josip žive skromno. Ona kao domaćica i kuvarica u selu, a Josip kao traktorista u Zemljoradničkoj zadruzi „Kljajićevo“. Nije bilo svatova gde Milja nije kuvala, a Josip svirao harmoniku. Potiče iz porodice gde su naraštaji i prethodni i budući većinom muzičari.
Danas, žive u ulici Vojvode Vuka u istom selu. Iz te kuće udali su ćerku i oženili sina. Dobili su troje unuka, a s radošću su doživeli i dvoje praunuka.
Žive tiho i skromno, u istoj kući koju su na „mobu“ svojim rukama izgradili, a danas na badnje veče, 6. januara slave ono sa čim retki mogu da se pohvale – 65 godina braka.
