Čestitku svim vernicima, koji Božić proslavljaju po julijanskom kalendaru, uputio je protoprezviter Brana Vlajković.
Mir Božiji,Hristos se rodi!
Ovim radosnim pozdravom, draga naša deco duhovna, sveta pravoslavna Crkva dočekuje i pozdravlja dolazak u svet Bogomladenca Hrista, Sina Božijega, koji se noćas rodio u Vitlejemskoj pećini. Očekujući njegov dolazak kao najmilijeg gosta, i mi unosimo u naše domove badnjak i slamu kako bi mu među nama bilo toplo i svetlo. Crkveni pesnik u kasnijim vekovima, posmatrajući duhovnim vidom šta se zbilo one čudesne noći kada je Nebo pohodilo Zemlju, kada je Bog postao čovek, ushićen obraća se Novorođenome u božanskom nadahnuću kličiću Mu u ime svih nas: “Šta da ti prinesemo, Hriste, Koji si se na zemlji javio kao čovek nas radi? Jer sva tvar od Tebe stvorena, blagodarnost Ti prinosi: Anđeli pesmu, Nebesa zvezdu, Mudraci darove, Pastiri divljenje, Zemlja pećinu, Pustinja jasle, a Mi-Mater Djevu. Bože, Koji si pre svih vekova, pomiluj nas“.
I mi danas, sabrani u ime Božije. Upitajmo se, braćo i sestre, šta mi možemo prineti kao dar novorođenome „Caru Mira“? Čime Ga možemo obradovati da bi se u našim domovima i u našim srcima osećao kao „među svojima“? Mi ništa svoje nemamo što od Njega samoga nismo primili, te mu možemo preneti samo nešto od Njegovih bogatih darova kojima nas je On obdario. Umesto zlata, prenesimo Mu ljubav i revnost za božansku Istinu, koju nam je On svojim dolaskom u svet darovao. Naša smirna neka bude naša bogougodna molitva uznesena Bogu iz čistoga i smirenoga srca, poput dima od tamjana, koji ispunjava naše hramove. Umesto livana prinesimo Mu mir čistih duša koje smo verom pravoslavnom i životnom po toj veri, uzdigli, svukli starog i obukli u novog čoveka i postali sutelesnici Hristovi u sunaslednici svih onih nebeskih blaga koje je On sa sobom doneo na zemlju.
Radost rođenja Hristova nije moguće rečima objasniti. Tu radost može osetiti samo srce koje se iole potrudilo da tokom posta kroz istinsko pokajanje i svetu tajnu ispovesti očisti sebe od svih gehova i strasti i tako postane spremno da u sebi primi Nebeskoga Gosta. To naročito osećaju čista i nevina deca, koja veselo pijuču po slami
na Badnje veče, jer je Božić, pre svega i iznad svega dečiji praznik i dečija radost. Oni u Bogomladencu Hrista dobijaju svoga najboljeg prijatelja i zaštitnika.
Naš narod je u svim nevoljama svojim, bez kojih nikad nismo bili, u svojoj veri i Crkvi nalazio spas. Nalazio je snage da sagleda svoje grehe i svoje propuste da se pokaje i povrati na svoj put svojih svetih predaka i da praznike svoje vere drži i slavi i u veoma teškim uslovima. On i danas, pored svih stradanja i nevolja oseća radost Božića, trudi se da ga dostojno dočeka i proslavi.
Božić je pred svima nama, braćo i sestre. Bog se rađa kao čovek- „da živimo njime“, da bi tako ispunili Bogom dušu i telo, jer su zato stvoreni duša i telo: da se ispune Bogom i žive Bogom najpre u ovom zemaljskom svetu, kako bismo Njime živeli i u drugom večnom i blaženom životu kroz sve vekove i svu večnost.
To želimo i sami sebi i jedni drugima, pozdravljajući sve Vas sveradosnim i starodrevnim hrišćanskim pozdravom: Mir Božiji – Hristos se rodi!
