„Via Militarisom“ vekovima su, pored vojske, prolazili trgovci i zanatlije – kako su se Bela Palanka i Pirot nalazili na tom putu, razvili su i svoje zanate. Danas, šačica entuzijasta pokušava da očuva ova kulturna dobra za buduće generacije.
Prvi brend jugoistočne Srbije je pirotski ćilim, ali u ovaj kraj je poznat i po dvopređnim čarapama i zlatovezu. Ovi elementi su upisani na Nacionalnu listu nematerijalnog nasleđa, ali ta činjenica nije dovoljna za očuvanje starih zanata.
Savez zanatskih udruženja Etno mreža je u partnerstvu sa lokalnim vlastima i uz podršku ambasada Kanade, Amerike i Belgije održala radionice psihološkog osnaživanja i sprovela obuke tkanja i pustovanja sa ciljem ekonomske i društvene afirmacije žena za koje je izrada rukotvorina izvor prihoda.
U Beloj Palanci se pravi najbolja banica, ali se uspešno neguju i stari zanati. Taknje, pustovanje vune, izrada grnčarije i zlatovez.
„Tkanjem se ne bavim dugo, nije bilo jako teško naučiti, volim ručne radove, tako sam i čuva za ovu radionicu taknja i došla sam ovde i naučila nešto novo“, ističe jedna od članica Udruženja „Miris zavičaja“.
U Udruženju „Miris zavičaja“ ističu da Zavod za zapošljavanje kroz javne radove pomaže zanatlije, a posebno su im važni programi za mlade koji se bave dizajnom i rukotvorinama.
„Jedan od glavnih raspisivača konkursa jeste Etno mreža Srbije. Jedan od njih je „100 žena – 100 minijatura“ gde takođe mogu i deca da učestvuju i imaju kategoriju za mlade“, ističe Slobodan Mitrović, član Udruženja „Miris zavičaja“.
Najpoznatiji knjaževački zanatski brend su dvoprednje čarape čije su osnovne boje crvena i crna, a desetak žena koje umeju da ih pletu kažu da je svaki par jedinstven i neponovljiv.
„Dvoprednje čarape imaju specifičnu izradu kao i što sam naziv kaže dvoprežno pletivo jer mi radimo repliku muzejskih primeraka. Imamo odličnu saradnju sa Zavičajnim muzejem gde svake godine održavamo letnju školu u Arheološkom parku u Ravni.“
Zaštitni znak Pirota je uvek bio i biće ćilim. Prva asovijacija na čuveni pirotski ćilim je vatromet boja jornamenata, kao i šivopisne šare koje inspirišu i intrigiraju. Najveći izazvo je privući mlade da se uče tkanju, ali da bi od toga moglo i da se zaradi potrebna je pomož i države i lokalne samouprave.
„Preko Gradske uprave im pružamo podršku da se okupe i nastupe na sajmovima turizma. Uvrstili smo ih u same protokolarne poklone u samoj gradskoj Skupštini. Dobro je što smo izvršili zaštitu oznake geronskog porekla. Nadam se da će takođe zajedno sa nekim Ministarstvima biti kompletiran proces da Pirotski ćilim bude pod zaštitom UNESKO-a, a onda bi najveći iskorak države bio da uvesti to kao protokraloni poklon“, ističe Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.
Starim zanatima mora da se vrati stari sjaj. Malobrojne zanatlije koje vladaju ovim veštinama moraju da budu imenovane kao čuvari tradicije, jer dok od svog zanata pokušavaju da obezbede sebi prihod državi i društvu donose mnogo više – čuvaju nam kulturni i nacionalni identitet.
