Širom Srbije danas je obeležen dan sećanja na žrtve NATO agresije.
Polaganjem venaca na grob zastavnika Radovana Medića na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru, Grad Sombor obeležio je Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja 1999.godine.
Radovan Medić prva je žrtva koja je poginula na somborskom Aerodromu.
Vence su položili porodica, zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica, članovi Gradskog veća Sava Dojić i Miroslav Kovačić, delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije, Komande 224 Centra za elektronska dejstva Batajnica, jedinica kojoj je pripadao zastavnik Medić, kao i njegovi prijatelji.
Na današnji dan pre 22 godine počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) u kojem je, za 11 nedelja, prema nezvaničnim izvorima poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora o rešenju krize pokrajine Kosovo i Metohija.
U bombardovanju koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti.
Po podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
Bombardovanje SR Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a usledilo je povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak međunarodnih vojnih trupa.
Delegacija Grada Sombora i Vojske Srbije položila je i vence na Spomenik žrtvama ratova 1990-1999. godine u Parku heroja ispred zgrade Županije.
Nakon polaganja venaca, prisutnima se obratila zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica:
“Danas obeležavamo 22. godine od NATO agresije. Iako je prošlo 22 godine od toga strašnog dana, od 78 teških dana bombardovanja naše zemlje našeg grada, uvek se sećamo na sve žrtve koje su tada pale. Mi ne možemo da zaboravimo, ne možemo da promenimo prošlost ali dugujemo veliko poštovanje i veliku zahvalnost svim žrtvama koje su tada pale u tih nesrećnih 78 dana i noći, teških za našu zemlju i za naš grad. Na ovakav način se prenosi i na druge i mlađe generacije da se čuva, da se nikad ne zaboravi“.
