U proteklih 65 godina somborski ženski rukomet prošao je stazu od mladih nada preko državnih i evropskih visina do dna. Ženski rukometni klub u Somboru na tom trnovitom putu nosio je imena „Partizan“, „Vesna“, „Bane Sekulić“, „Sombor Dunav osiguranje“ pa sada „Ravanrad“ vinuo se do evropskih visina, pronosio slavu Sombora i u to vreme Jugoslavije, pobedama u Kupu evropskih pobednica kupova, tadašnjem Kupu EHF-a.
U ovom klubu se ponose činjenicom da je dao trideset i tri državne reprezentativke od kojih sedam sa najvišim zvanjima, zaslužnog majstora sporta i sportiste međunarodnog razreda, sada već legendarnih Mirjane Đurica Vermezović, Zorice Vojinović Krčmar, Ane Samardžija, pokojne Mire Radaković, Vesne Tomajek, Slavice Rinčić Nimak, te najpoznatijih trenerskih imena, predvođenih profesorom Josipom Samaržijom, inače najuspešnijim jugoslovenskim selektorom u ženskom rukometu, olimpijskim pobednikom.
U vremenu kada se posustaje na tom putu prve korake u rukometu i osnovne vrline majstora rukometa odavde u svet nose sa sobom Katarina Krpež i Kristina Liščević. Nećemo se baviti time zašto se desilo to što se desilo sa klubom, ali je činjenica da je došao do samog dna zbog raznoraznih okolnosti. Od 2012. godine se takmiče u Prvoj ligi Srbije iz koje kao poslednji ispadaju u sezoni 2028/19. Sledeće sezone ih nigde nema, a 2020/21, katastrofalni rezultati. Svi klubovi u Prvoj ligi Sever u Sombor dolaze da popravljaju gol razliku, 20 utakmica bez pobede. Sticajem okolnosti iz svima dobro poznatih razloga i situacije u sportu na svim nivoima, dobijaju priliku da ostanu u prvoligaškom rangu.
Mnogi su bili skeptični u tom pogledu, jer još jedna sezona kao prethodna bila bi pogubna ali povratak nekih ljudi u klub doneo je jednu novu energiju koja je pokrenula sve ćelije somborskog kluba.
Krenulo se najozbiljnije u avgustu ove godine kada su klub posetile i nekoliko treninga vodila reprezentativke Katarina Krpež i Kristina Liščević. Posle toga veliki broj devojčica je došao u klub upravo zahvaljujući susretu sa njima i obećanju da će se videti opet.
U klubu sada sa mlađim kategorijama rade bivše somborske rukometašice Nataša Damljanović, Vesna Marjanović i Adrijana Vuković kao i Goran Đuričić. U okviru njihovog delovanja je rad sa devojčicama u osnovnim školama „Avram Mrazović“ i „Bratstvo Jedinstvo“ u Somboru kao i Osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić“ u Sonti. Trenutno se radi sa oko šesdestak devojčica i najave su da će se tokom zime povećati broj jer interesovanja ima. Prvi takmičarski izazovi će biti u Kadetskoj ligi koja startuje početkom decembra.
Što se tiče seniorki, igrač trener je iskusna Slobodanka Bandobranski, koja veoma uspešno predvodi plejadu mladih i talentovanih rukometašica. U radu joj pomaže i ekipa koja vodi mlađe selekcije, a za pomoć u stručnom radu na raspolaganju od početka sezone i čovek koji može se slobodno reći „zna sve o rukometu“ Miroslav Veselinović Žuti, iskusni trener iz Riđice. Miroslav je već radio u „Ravangradu“ i bio trener od koga su mnogo naučile Katarina Krpež i Kristina Liščević. Angažovan je i u Riđici i može se reći da je tvorac poznate „riđičke škole rukometa“, a ako dodamo da je već nekoliko godina angažovan u radu reprezentativnih selekcija u Rukometnom savezu Srbiju može se reći da se napokon krenulo uzlaznom linijom u somborskom ženskom rukometu. Prva liga grupa Vojvodina je krenula sa tri poraza ali u narednih 5 susreta 3 pobede „Ravangrada“.
Posetili smo treninge mlađih selekcija kao i seniorki i uverili se u ozbiljnost u radu i energijom sa kojom se krenulo u novoj sezoni.
„Na poziv Nataše i njenih prijateljica došao sam da pomognem klubu. Angažovan sam u Riđici i ne mogu biti stalno ovde, ali mogu pomoći. Dogovor je da održim dva treninga nedeljno i da tada bude gro igračica na treningu. Teško ih je sve okupiti, ove mlade imaju obaveze u školi ove starije rade i ima problema ali evo radimo snalazimo se. Drago mi je što mogu da pomognem i trenerima i pomažem im u organizaciji rada, potrebno im je to. E da sam ja imao tako nekog. Dobro se radi moram priznati. Ja sam bio tu skoro 6 godine, kada su stasavale Karatina Krpež i Kristina Liščević, tada su Sombor i mora se reći Riđica bili rukometni centri, a onda odjednom pad zbog nekih dugova, ispadanje iz lige odlazak rukometašica i desilo se šta se desilo, ali evo vratile su neke igračice. Bilo bi dobro da dođu još neke i da daju zanajac ovim devojčicama. Ostvarene su 3 pobede, moglo je i više, izgubljeno je nekoliko izjednačenih utakmica, biće to bolje sigurno, ali uspeh ekipe ne zavisi samo od rukometašica na terenu. One si mlade i za nešto veće trebaće puno godina 4 – 5, treba to malo spolja da se pogura. Valjda će se uspeti u tome“, ističe Miroslavo Veselinović Žuti.
Svi znaju da se ništa ne događa preko noći i da ženski somborski rukomet neće doći do visina kao nekada, ali raduje da se sa dna krenulo i da „Ravangrad“ na tom putu vode ljudi koji kao prvo vole rukomet i svoj grad. Problema i poteškoća uvek ima, posebno na ekonomskom planu jer dolaze na naplatu neki dugovi iz poslovanje ranijih rukovodstava kluba i tu im treba velika podrška sa viših distanci. Neke su rešili jer talentovana deca su se vratila na teren, spremna su da rade i uče, a imaju od koga i obećavaju mnogo.
