Ukupan tiraž njegovih knjiga dostigao je broj od milion primeraka. Smatra se našim najpopularnijim i najtiražnijim pesnikom u poslednjoj deceniji. Nedeljko Popadić je pesnik koji se našao u udžbenicima i čitankama i neizbežan je u mnogim antologijama pesama za decu, veliki prijatelj i saradnik jednako velikih pesnika poput Ljubivoja Ršumovića, Duška Trifunovića, Pere Zupca. Za svoga života i menjanja mnogih adresa prolazio je više puta kroz Sombor, a jednom se zadržao čak tri meseca, i napisao nekoliko pesama za to vreme.
22. maja ove godine Nedeljko je pozvan kao specijalni gost manifestacije “U bojama dece“ koju je organizovalo po prvi put “Udruženje somborskih učitelja”. Cilj manifestacije je pokazati sve talente najmlađih školaraca, rad učitelja sa njima, kao i svih onih koji su uključeni u rad sa decom. Razloga je mnogo zbog čega je na ovakvu manifestaciju pozvan i Nedeljko, a jedan od tih je da mu je ovom prilikom Grad Sombor upriličio tu čast i poklonio mu simbolično “Ključ grada Sombora”, koji mu je prilikom otvaranje svečanosti uručio somborski književnik David Kecman Dako.
Imali smo priliku da se dan pre svečanosti upoznamo malo više i porazgovaramo sa trenutno najpopularnijim dečijim piscem u Srbiji.
Nedeljko Popadić rođen je u Splitu 1961. godine. Sin je prosvetnih radnika, i život ga je proveo kroz nekoliko gradova širom ondašnje Jugoslavije i sada Srbije. Od Splita dolazi u Globare kod Čačka i kasnije u Beograd gde se školuje. Dar za književnost nasledio je od roditelja. Njegov otac Aleksandar Popadić pisao je pesme za odrasle i bio redovan saradnik „Književnost“, „Dela“, „Književnih novina“ i drugih časopisa. Rano ostaje bez oca i sa majkom jako teško živi. Popušta u školi , postaje loš đaka ali ljubav za književnošću i čitanjem ga ne napušta. Mnogo čita i tada počinje i da piše. Majka se nije sekirala što popušta u školi jer je oduvek “znala da će od njega postati jednog dana veliki pesnik”.
„Majka mi je bila učiteljica i ja sam živeo u školi. Školsko dvorište je za mene bilo moje dvorište jer smo pored učionice imali stan. Zvao sam mamu u učionici “mama” i dobijao kritike da ne mogu tako jer je ona ovde učiteljica. Tako da sam veoma rano počeo da čitam i pišem i eto tako i dan danas pišem. Za to se morate roditi, pisati za decu ne može da se nauči“, ističe Nedeljko Popadić.
Pratilac pesnika Popadića u Somboru je bio njegov saradnik i dugogodišnji prijatelj Rade Đergović srpski humorista, satiričar i aforističar. Pisanjem humora i satire počeo je da se bavi 1968. godine u emisiji „Minimaks“ koja je emitovana na talasima „Radio Beograda“. Zastupljen je u nekoliko antologija aforizama i nagrađivan za svoje radove na prostoru bivše Jugoslavije. Prevođen je na ruski, poljski i makedonski jezik. Član je Udruženja književnika Srbije.
„Već više od decenijie se družim sa Nedeljkom. Obilazimo škole po Srbiji, mislim da nema škole gde nismo bili. Zajedno radimo jedini književni časopis za decu “Vitez” i čini mi to veliku čast. Predstavljamo časopis deci, Nedeljko čita poeziju, a ja aforizme“, završava Rade Đergović, srpski humorista.
