Kragujevac je, nakon Beograda i Niša, bio domaćin javne rasprave o setu medijskih zakona.
Redefinisanje pojma javnog interesa i načina na koje se on ostvaruje, detaljno preciziranje postupka projektnog sufinansiranja i formiranje jedinstvenog informacionog sistema za praćenje tog procesa, neke su od novina predviđenih Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, koji je u okviru javne rasprave, predstavljen u Kragujevcu.
Na okruglom stolu u skupštinskoj sali zainteresovani su mogli da se upoznaju i sa Nacrtom zakona o elektronskim medijima, koji posebnu pažnju posvećuje zaštiti maloletnika.
Nacrti zakona o javnom informisanju i medijima i elektonskim medijima donose niz novina u odnosu na postojeća rešenja, koje se, između ostalog, tiču formiranja evidencije proizvođača medijskih sadržaja, radno pravne zaštite novinara i uvođenja Saveta za štampu u zakon na čemu je, kako je rečeno, medijska zajednica insistirala godinama.
U fokusu učesnika javne rasprave, koja je trajala četiri sata, bili su REM, Savet za štampu i to ko je osnivač medija.
U resornom ministarstvu naglašavaju da ovi medijski zakoni predstavljaju temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo i veliki iskorak ne samo u usklađivanju našeg zakonodavstva sa evropskim, nego i u daljoj demokratizaciji našeg društva.
-Novitet je i to što predlažemo po prvi put inspekcijske službe, koje će sprovoditi inspekcijske nadzor nad primenom zakona i to je nešto što bih istakao kao najbitnije u Zakonu o informisanju i medijima, rekao je Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija. On je dodao da je u Zakonu o elektronskim medijima sigurno bitno to što čak 50 članova definiše novi REM i u tekstu Nacrta zakona je ojačana organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije.
Prisutni su imali priliku da iznesu svoje primedbe, predloge i sugestije za unapređenje predloženih zakonskih rešenja.
Jedan od učesnika u raspravi Vladan Stefanović predložio je da se ugradi u član 22 uslov da mogu konkurisati, odnosno učestvovati mediji koji priznaju nadležnost nekog samoregulatornog tela.
-Samoregulacija je nešto što je definisano regulativom i cilj je da sami sebe regulišemo i kontrolišemo. Ako je cilj da afirmišemo samoregulaciju, poštovanje kodeksa i procenu standarda etičkih formi, zašto se onda insistira samo na Savetu za štampu, rekao je Stefanović.
-Prvobitno je bilo da odluke Saveta za štampu treba da budu uslov da bi se izašlo na konkurs. Međutim, došli smo u situaciju da to treba da uzmemo u obzir i nemamo ništa protiv, ali prihvatite i vi realnost – postojanje još jednog saveta za medije, koji se bavi kodeksom novinara Srbije, rekao je učesnik u raspravi Zoran Veličković direktor i glavni i odgovorni urednik Radio televizije Vranje i predsednik PROUNS-a.
Predsednica Udruženja „Komnet“ Emilija Marić istakla je kako ne može da bude Savet za štampu jedino regulatorno telo.
-Treba da postoje i druga samoregulatorna tela koja, naravno da prihvataju kodeks ali ne rade po principu Saveta za štampu. Znači mi se nikako ne slažemo sa radom Saveta za štampu. I ukratko u jednoj rečenici ću reći to je: “Kadija te tuži, kadija ti sudi”, zaključila je Marićeva.
Danijela Ivanković, predsednica Društva novinara Niša rekla je:
-Jedan od predloga je da se uvedu revizori za sve projekte do 1.200. 000 dinara. Smatramo da je to veliki namet na bilo koji medij jer na 1.200. 000 dinara znate koliko košta revizor, da to dodatno plaćamo. Jedino da to bude stavka u budžetu, a sumnjam da će ministarstvo to da plaća, kazala je Ivankovićeva.
Javna rasprava traje još dva dana, a poslednji okrugli sto o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima biće održan u četvrtak 5. oktobra u Novom Sadu u 11 časova.
Izvor: rtv-vranje.rs
