Svedoci smo da većina mladih zbog uspeha u sportu kojim se bave zapostavljaju svoje obrazovanje. Pa tako dok se mogu pohvaliti zlatnim medaljama ili peharima, đačku knjižicu ostavljaju sa strane.
Karatista Enis Garipi podelio je sa ekipom naše televizije kako je on balansirao treninge i predavanja na fakultetu.
„U početku je išao taj balans, kada sam imao 19 godina i kada sam upisao Medicinski fakultet u Novom Sadu. Svakako paralelno sam išao na predavanja i na treninge u Sombor. Prva godina je bila najteža jer je bila nepoznanica. Dok su drugi nakon predavanja išli u čitaonicu ja sam imao poriv da idem na treninge. Kao što sam rekao u početku je bilo balansiranja sve do 23. godine i kada su na fakultetu došli završni teški predmeti. Tada sam seo sa svojim trenereom Kosanovićem i popričao sa njim, doneli smo odluku da se na kratko povučem jer na treninzima nisam mogao da dam 100% sebe, a to onda nije bilo to. Kada sam završio fakultet i odradio staž, odmah sam se vratio treninizima i karateu“, ističe Garipi.
Rukometašica Nataša Damljanović tokom razgovora otkrila je da je tadašnji rukometni klub u kojem je igrala institirao na dobrom obrazovanju.
„Sombor je u tom periodu imao jednu ekipu o kojoj se stvarno vodilo računa. Vodilo se takođe računa da svaka od igračica u timu završi fakultet. Ja sam se opredelila sa Pedagoški fakultet zbog te neke ljubavi prema pozivu, možda jesam to nasledila i od majke budući da i ona radi u prosveti, ali kasnije sam ja to negde preusmerila na nešto drugo“, završava Nataša.
Vođeni iskustvima naših sagovornika jedno je svakako sigurno, uz veliku ljubav prema sportu i dobroj ogranizaciji sve može da se postigne.
