Ćilim sa motivom staparske ruže i bezdanski damast – neki su od glavnih tradicionalnih aduta Vojvodine. Uz fijaker i tambure, po njima je poznat čitav kraj na mestu gde je nekad bilo Panonsko more. Oba proizvoda su upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, a još ni blizu nije iskorišćen sav njihov ekonomski i kulturni potencijal.
Savez zanatskih udruženja Etno mreža je u partnerstvu sa lokalnim vlastima i uz podršku ambasada Kanade, Amerike i Belgije održala radionice psihološkog osnaživanja i sprovela obuke tkanja i pustovanja sa ciljem ekonomske i društvene afirmacije žena za koje je izrada rukotvorina izvor prihoda.
Dok pažljivo odmerenim pokretima na ručnom razboju sklapa čuvenu staparsku ružu, vodeći računa o svakoj niti, Verica Mijatović tkalja iz Stapara kod Sombora kaže da joj je kvalitet na prvom mestu.
„Prvo i prvo morate da volite taj zanat, da ga razumete i onda kako se snađete. Moje koleginice i ja smo se dosta dobro snašle budući da smo imale obuku koju je Etno mreža organizovala, a gde smo se obučile i gde smo dobili sertifikate. Tokom ovih četiri godine postojanja našeg udruženja mi dodatno usavršavamo“, ističe Verica.
Verica je član ženskog Udruženja „Staparska ruža“ koje je nastalo 2016. godine uz podršku Grada Sombora i Etno mreže.
Etno mreža se zalaže da se u srednjim školama u mestima poput Sombora i Pirota uvedu obrazovni profili za kreativne poslove radi animiranja mladih – da se bave starim zanatima.
„U Staparu je ćilimarstvo bilo na izmaku, ja mislim da smo mi generacija koja ga je očuvala. Naša sledeća stavka je sa Tekstilnom školom u Somboru, već smo bili u pregovorimo sa njima, da uvedemo praksu deci, da objasnimo tkanje samog ćilima i klečanu tehniku, koja je ujedno i najteža“, rekla je Mira Kovačev, predsednica Udruženja „Staparska ruža“.
Grad Sombor je ove godine izdvojio milion dinara za podršku udruženjima koje se bave starim zanatima. Sombor je i prvi grad koji najavljuje reprezentativne etno galerije.
„Cilj nam je da sve te zaboravljene stare zanate oživimo i da u samom centru Grada napravimo jednu reprezentativnu radnju gde bi svi ovi proizvodi bili izloženi i gde bi turisti koji posete naš prelepi grad mogli da imaju mogućnost sve te proizvode da vide i da ih kupe, a neka naša želja je i da na licu mesta vide kako taj proizvod i pravi“, između ostalog rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Grada Sombora.
Protokol gradonačelnika Sombora važnim gostima poklanja staparski ćilim i bezdanski damast jer je otkup proizvoda konkretan vid podrške za zanatska udruženja čije rukotvorine nas čine ponosnim pred svetom.
Etno mreža zato i istrajava u inicijativi ka Ministarstvu spoljnih poslova da se rukotvorine koriste kao reprezenacija za naše ambasade u inostranstvu.
