Savez zanatskih udruženja Etno mreža je u partnerstvu sa lokalnim vlastima i uz podršku ambasada Kanade, Amerike i Belgije održala radionice psihološkog osnaživanja i sprovela obuke tkanja i pustovanja sa ciljem ekonomske i društvene afirmacije žena za koje je izrada rukotvorina izvor prihoda.
Kada je reč o rukotvorinama, svaki kraj Srbije ima svoj lični pečat i tradiciju, a čuvarke tih znanja su u velikoj meri žene koje se bave starim zanatima.
Tako su i pustovane lopte postale prepoznatljiv suvenir Banata i Srema i čest poklon u protokolu ministarstva poljoprivrede, kao podstrek ženama koje stvaraju autentične proizvode dodatne vrednosti koristeći vunu koja se često baca kao prirodnu sirovinu.
Kreativne Pančevke izvukle su iz arhivskih albuma banatsku šarulju i udahnule joj novi život koristeći tradicionalne tehnike – pustovanje, necanje i tkanje. Ovaj motiv je još početkom prošlog veka promovisala upravnica ženske Zanatske škole Jovanka Poznanov.
„Ono što nam je zadovoljstvo da radimo i što se na početku obuke radi to su ove loptice koje koje se prave mokrim pustama i onda se ukrašavaju iglom. Evo ovde, na ovaj gotov proizvod, je primenjena banatska šara“, ističe Olga Žolnaj Jokanović, predsednica Udruženja građana „Panonke“.
Da bi što više žena od veština ručnog rada imalo prihod, ključna je obuka Etno mreže koja ih iz amatera prevodi u proizvođače traženog turističkog proizvoda i poslovnog poklona. Etno mreža čiji su član i „Panonke“ brine i o plasmanu, a zajedno rade i na zaštiti porekla.
„Banatske šare smo odlučili da ove godine zaštitimo, da je stavimo na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa baš u cilju očuvanja jer mi imamo kontinuitet i dokazano je da se to ovde radilo i da mi sada nastavljamo“.
Pančevo ima banatsku šaru, a Sremska Mitrovica solomonski čvor. Nekada na mozaicima carske palate u Sirmijumu, danas je to zaštitni znak Grada i najčešći motiv na pustovanim loptama i podmetačima. Za to su zaslužne žene iz Udruženja „Zlatno runo Sirmijuma“, a u promociji je uključen i Grad koji podržava obuke i učešće na sajmovima i manifestacijama.
„Na taj način smo zajednički dali jedan veliki podstrek i podsticaj razvoju pre svega ženskog preduzetništva ali i promovisanju kulturnih i turistički potencijala Grada. Pre par godina mi smo u Sremskoj Mitrovici organizovali jedan koncept korpe lokalnih proizvoda. U toj korpi u sastavu su se našli ne samo tradicionalni poljoprivredno-tehnički proizvodi nego i tradicionalni zanatski proizvodi“, istakao je Petar Samardžić, zamenik gradonačelnice Grada Sremska Mitrovica.
Plasman ovih proizvoda koji nose poruku o kulturnom identitetu različitih krajeva Srbije treba da podrže gradovi kroz javne radove i galeriju u centralnim gradskim zonama, a država kroz nabavku rukotvorina kao diplomatskih poklona za naše ambasade u inostranstvu. Tako se podstiče lokalna ekonomija i jača imidž Srbije u svetu.
