Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Krstovdan, veliki praznik u znak sećanja na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.
Slavi se dvaput u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Jesenji Krstovdan se posti tako što se ceo dan jede samo grožđe i hleb.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.
U našem narodu se veruje da na Krstovdan treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.
